СИНГИДУНУМ

Рагби клуб Сингидунум је један од најстаријих активних клубова у нашој земљи. Основан је 23. маја 1967. године на иницијативу Станинслава Колунџије.

Оснивачка скупштина одржана је у стану Станислава Колунџије, у Београду, Теразије 22. На овој адреси било је и прво седиште клуба. За првог председника клуба изабран је Станислав Колунџија. Нови клуб се врло брзо укључио у такмичења у организацији Рагби Савеза Југославије. Једна од главнијх карактеристика новог клуба био је његов шарм и младалачки занос који је красио скоро све момке из клуба, иначе велике заљубљеније у игру паса и трка – како се често рагби назива.

Остаће свакако забележено да су играчи Сингидунума први наступили са словима на грудима. Сваки од играча поред броја који се налазио на леђима, носио је на грудима по једно сново. Када би се сви играчи постројили један поред другог на почетку утакмице и поздравили публику, гледаоци су могли да прочитају следећи натпис СИНГИДУНУМ-1967. Такође и данас се препричавају наступи играча Сингидунума у на првенственој утакмици у Панчеву против шампионске екипе Динама у белим рукавицама, као и честа појављивања играча пре и после утакмице у рагби дресу и кравати или лептир машни. Свакако клуб је своје место у аналима Југословенског рагбија овезбедио и по томе што су све четири године колико се клуб такмичио у Сениорском првенству Југославије од 1968. до 1971. играчи сносили сами трошкове опреме, службених лица, путовања.

Другарство, љубав према рагбију и решеност ових маладих људи да се баве спортом, били су јачи о од немаштине и недостатка финансијских средстава. По завршетку сваке утакмице следио је поздрав за публику и противнике ЗА СВОЈЕ ПАРЕ СЕ ЗЕЗАМО, ЗЕЗАМО, ЗЕЗАМО... што је јасно осликавало да су играчи Сингидунума схватали рагби као игру, рекреацију, а не у правом смислу као такмичарски спорт. Нормално је да у таквим условима  председник, а уједно и тренер екипе Станислав Колунџија није могао од играча да очекује неке врхунске резултате. Други разлог је и тај што је просек старости играча Сингидунума био једва преко 20 година.

Станислав Колунџија је био председник РК Сингидунум до 1972. Од те године, па све до 1993., клуб није радио.

Двадесетак година касније, на иницијативу Драгана Павловића и уз подршку бивших играча и чланова управе Сингидунума, Станислава Колунџије, Љубише Стевића, Предрага Обрадовића и осталих, 15.06.1993. године, одржана је  оснивачка скупштина на Ади Циганлији у просторијама Београдског Рагби Клуба. За председника клуба изабран је Љубиша Стевић. Тако је после двадесет година дух Сингидунума овај пут оличен у новим и младим момцима поново почео да провејава српким рагби теренима. Прву годину клуб је тренирао и радио као подстанар на Ади Циганлији, на теренима клуба БРК. Одмах је почео да се такмичи прво у Купу Југославије 1993. године, а затим и у Првенству Југославије. Замишљен да у почетку буде пре свега ветерански клуб, управа клуба убрзо схвата да без рада са млађим категоријама нема просперитета клуба. Схвативши да подстанарски однос на Ади Циганлији кочи даљи развој клуба, управа клуба доноси одлуку да клуб своје треназне и такмичарске процесе обавља у Спортском Центру Кошутњак.

Пресељене клуба на нову локацију изазвало је у почетку осипање играчког кадра, али убрзо даје и прве плодове, јер долази до омасовљена клуба новим члановима који се по први пут срећу са рагби спортом. Тако паралелно са непрестаним подмлађивањем сениорске екипе, у клубу се непрестано радило и на формирању јуниорског тима. У јесен 1996. године, по први пут од постанка клуба формирана је јуниорска екипа, која се са успехом такмичила у јуниорском Купу Југославије. Свакако највећи успех јуниорске екипе било је друго место на И интернационалном рагби турниру БЕОГРАД 96, где је екипа Сингидунума у конкуренцији 7 екипа из наше земље,  Румуније и Бугарске освојила 2 место, изгубивши у финалу од изваредне екипе Стеауе из Букурешта. Оставивши иза себе и јуниорског шампиона Југославије екипу Партизана, екипу ЦСС из Букурешта, вишеструког првака у јуниорског конкуренцији екипу Београдског КБРК-а, као и екипе Жаркова и Локомотиве из Софије, млади рагбисти Сингидунума су били најпријатније изненађење на турниру.

Одличне игре на турниру, као и касније солидне партије у јуниорском Купу Југославије избацили су и чак петорицу потенцијалних јуниорских репрезентативаца Југославије: Сарић Жељко, Новаковић Радослав, Шћепановић Никола, Бањанац Ненад, Вукоје Вук. Уз Буквић Љубомира и Поповић Дејана који су у 1995. и 1996. години  одиграли по једну утакмицу са сениорску репрезентацију Југославије, био је то велики подстрек за даљи рад у клубу.

Љубиша Стевић је био председник клуба од 1994. до 1996. године, када на место председника долази Драган Павловић. Година 1997. година везује за прикључење клуба Центру за заштиту одојчади, деце и омладине.

Крајем 1997. године клуб мења адресу и седиште клуба и оно се са Теразија 22, где је било од оснивања сели у насеље Браће Јерковића у Дом за децу и омладину Јован Јовановић Змај, који ради у склопу центра. У новим просторијама клуба се 07. фебруара 1998. године одржава и ИВ Изборна Скупштина клуба, на којој је клуб добио и свог четвртог председника - Војислава Петровића који је водио клуб до 2001. године.

Од 2001 – 2004 клуб води Милан Самарџија, од 2005. до 2008. Бранислав Андрејевић, а 2009. године на место председника клуба долази Предраг Королија.